Još jedan profesionalac vajbuje s nama
Supreme Nexus na Vibe Factory festivalu
20 априла, 2022
Ambasador srpske cosplay scene
16 јуна, 2022
VERA U SEBE, POVERENJE U SARADNIKE
Novi, višestruko značajan član Vibe factory tima, kako zbog znanja i iskustva, tako još više zbog sjajne energije i kreativnosti kojima zrači, kratko i jasno je Leo Tot.
Ko je Leo Tot?
„Smatram se nadasve svestranom figurom unutar regionalne industrije video igara, koja evidentno nije u stanju da se bavi specifično samo jednim poslom, jerbo me interesuje mnoštvo različitih stvari, od kojih su neke iz segmenta same produkcije video igara, edukacije, event menadžmenta i žurnalizma. Posledica svog tog sirovog interesa i projekata koje sprovodim - ne pronalazim odgovarajuću titulu koja bi deskriptivno elaborirala moju funkciju unutar industrije, pa sam izmislio prigodnu titulu sam, a koja bi enkapsulirala kompletno bivanje u industriji, te simultano definisala moju razinu egocentričnosti “Your Game Dev Senpai”. Ovo mi svakako omogućava široki spektar sposobnosti i mogućnosti da se veoma brzo prilagodim okruženju projekta na kojima radim, te da na kraju krajeva budem koristan tamo gde me trebaju, a što mi je zapravo i najveće zadovoljstvo, jer aman, niko ne voli beskorisne figure.”
Koja je Leova priča?
“Karakteristično, a i prilagođeno industriji u kojoj obitavamo, jedno od prvih sećanja mi je žuljanje PONG-a na starom Atari sistemu I drame oko savladavanja osnove koordinacije i kontrola upravljanja blokova piksela po ekranu katodnog, crno-belog televizora, na “kontrolerima” koji su zapravo mehanički oscilatori sa minimalnom i maksimalnom vrednošću. Sada je smešno, ali to su bili dani… kada si imao mogućnosti samo da se krećeš gore-dole i da naganjaš nekolicinu piksela po ekranu.
Mislim da je negde uvek postojao izvorni interes da se bavim nekim zanimanjem unutar industrije kao profesijom, ali je sve inicijalno počelo kad sam počeo čačkati oko prepravljanja postojećih, pa onda razvoja nekih ranih prototipova video igara, a sve to nastavno na prvi event (Reboot InfoGamer) iz čega sam kao volonter uplivao u užitim organizacije, a što bi mi po prvi put omogućilo nekakav ozbiljnije plaćeni angažman. Kako sam taj posao počeo da radim, sve ostale mogućnosti su se počele polagano razotkrivati, kako to i inače biva, a sve ostalo u nastavku do danas je stvar legende.”
“Volim da kažem da mi je produkcija, odnosno razvoj video igara na prvom mestu, jer me uvek nešto kreativno svrbi i moram to da ispoljavam na način na koji najbolje to znam, ali s obzirom na količinu posla oko event managementa i frekventivnosti istih, verujem da nekako ovaj organizacijski deo deli mesto s produkcijom. No kao što naglasih u startu, naprosto ne umem da se bavim samo jednim poslom, pa bih onda rekao da zapravo sve zavisi od projekta na kojem se nađem bilo da je to produkcija, event menadžment, edukacija ili žurnalizam.”
Dragoceno Vibe factory timu je Leovo poznavanje gejming zajednice kako u Republici Hrvatskoj, tako i globalno, ali i viđenje puta razvoja i generalne perspective industrije.
“Moja perspektiva na zajednicu, odnosno industriju u Republici Hrvatskoj, kao i na globalnu, je u načelu identična. Globalna industrija video igara je jedna od najmlađih industrija generalno, šta bi značilo da je industrija, a i zajednica u RH tim šablonom još mlađa. Ja nisam osoba koja će imati striktno definisane poglede i stavove o našoj industriji i zajednici, jer se ista zna izmeniti i okrenuti naglavačke abnormalnom brzinom, unutar impresivno kratkog vremenskog perioda, tako da se u načelu vodim onim pravilom “tko uspe da se najbrže prilagodi promenama, će i da preživi i da prosperira”. Ono što je evidentno iz bilo koje perspektive, je da nam maestralno mnogo fali profesionalnog kadra, gotovo u svim segmentima industrije, naročito iz tehničkog i onog organizacijsko/administrativnog aspekta, no to je posledica mladosti industrije, a što se postepeno i dovodi u red raznim formalnim i neformalnim edukacijskim projektima. Generalno gledam na industriju kao industriju s neograničenim potencijalom ukoliko se kroz nju pametno i praktično kroči.
Kao što ne volim da imam čvrste stavove i poglede, zbog fleksibilnosti i raznovrsnosti same industrije, ne volim ništa ni da predviđam. Postoje nekakve indikacije koje su i sad trenutno u fokusu, a koje bi možda ostvarile nekakav “boom” na tržištu, a to je AR/XR/VR gaming, NFT gaming (šta god to značilo - osobno se zgražavam od pomisli da je ovo “the thing”, al ajd ). Svakako neizostavan segment je mobilni gaming, koji i dalje prednjači u prihodima u odnosu na ostale sisteme za igranje, no to je svakako rezultat, odnosno zakon brojeva koji se množi s faktorom dostupnosti i rasprostranjenosti mobilnih aparata. Ono što bih rekao da je konstanta, je da se segment core gaming neće nužno mnogo izmeniti, izuzev prilagođavanja na cross-platform igranje, što mi je osobno mnogo drago jer otvara nove mogućnosti razvoja i single-player i multiplayer igara.”
Veoma inspirativna, ali posebno osetljiva je INDIE zajednica. I baš zbog kompleksnosti koju podrazumeva, Leu naročito draga.
“Indie developer su osobno meni najomiljenija vrsta developera u industriji, zbog svoje sposobnosti da sa svojim projektima/igrama isplivaju na površinu među kojima su najskuplji AAA naslovi, oslanjajući se na kreativnost, inovativnost i poruku koju šalju preko medija unutar igara, a koje proizvode u ekstra malim timovima i s maestralno oskudnim budžetima, ponekad i kao solo developeri. Često volim naglasiti da su indie developeri poslednja vrsta onih izvornih game developera te da su oni, takoreći, stup kreativnosti na kojoj čitava industrija video igara prosperira. Rad s njima iz bilo koje perspektive zna biti izuzetno interesantan ali i izazovan, zbog svih prepreka koje moraju zaobići kako bi njihovi projekti došli u ruke igrača. Neki od meni trenutno omiljenih naslova došli su upravo od ruku indie developera s kojima i osobno drugujem, i s kojima sarađujem, tako da je generalno iskustvo uvek pozitivno. Dokle god je industrije, indie kategorija igara će uvek postojati, jer su izvorno indie developeri individue i studiji koji pomeraju granice kreativnosti i načina igranja.”
Posebno smo se našli u opservaciji teme koja se tiče informisanja javnosti o dobrim stranama gejminga.
“Pored onih već dokazanih i znanstveno potvrđenih benefita poput poboljšavanja koordinacije i kognitivnih sposobnosti individue, verujem da je još jedan jako bitan aspekt benefita a to je mentalno zdravlje individue koja igra igre. Realno, ovaj aspekt bi trebao biti mnogo više zastupljeniji u medijima, ali verujem da će kroz kratak period to i ostvariti, jer se mentalno zdravlje pojedinca u poslednje vreme često spominje i van segmenta gaminga.”
A zatim i pitanja da li je eSport – sport.
“Apsolutno. Ukoliko zahteva disciplinu, trening (i fizičku, i psihičku pripremu), a pritom ima strogo definisana pravila i regulative takmičenja i organizacija koje ih provode, bilo bi krajnje neozbiljno ne smatrati ga sportom. Pred nama je uvođenje Esporta kao olimpijske discipline, ok, realno više zbog svoje popularnosti i potencijala tzv. marketability-a, no to ne umanjuje vrednost veštine i truda koji se ulaže kako bi se igrači doveli u sam vrh i takmičili među najboljima.”
Konačno, jasno je zašto je Leo član Vibe factory tima, ali je jasno i zašto je Vibe Factory izazov Leu.
“Vibe Factory je potpuno novi brand u regionalnoj industriji video igara s neograničenim potencijalom rasta. S obzirom na geografsku lokaciju, period u kojem se treba desiti i generalno popularnosti gaming kulture, reći bilo šta manje od izvrsnog bilo bi krajnje bezobrazno od mene. Će da Vajbujemo svi skupa, onako pravo!”
Novi, višestruko značajan član Vibe factory tima, kako zbog znanja i iskustva, tako još više zbog sjajne energije i kreativnosti kojima zrači, kratko i jasno je Leo Tot.
Ko je Leo Tot?
„Smatram se nadasve svestranom figurom unutar regionalne industrije video igara, koja evidentno nije u stanju da se bavi specifično samo jednim poslom, jerbo me interesuje mnoštvo različitih stvari, od kojih su neke iz segmenta same produkcije video igara, edukacije, event menadžmenta i žurnalizma. Posledica svog tog sirovog interesa i projekata koje sprovodim - ne pronalazim odgovarajuću titulu koja bi deskriptivno elaborirala moju funkciju unutar industrije, pa sam izmislio prigodnu titulu sam, a koja bi enkapsulirala kompletno bivanje u industriji, te simultano definisala moju razinu egocentričnosti “Your Game Dev Senpai”. Ovo mi svakako omogućava široki spektar sposobnosti i mogućnosti da se veoma brzo prilagodim okruženju projekta na kojima radim, te da na kraju krajeva budem koristan tamo gde me trebaju, a što mi je zapravo i najveće zadovoljstvo, jer aman, niko ne voli beskorisne figure.”
Koja je Leova priča?
“Karakteristično, a i prilagođeno industriji u kojoj obitavamo, jedno od prvih sećanja mi je žuljanje PONG-a na starom Atari sistemu I drame oko savladavanja osnove koordinacije i kontrola upravljanja blokova piksela po ekranu katodnog, crno-belog televizora, na “kontrolerima” koji su zapravo mehanički oscilatori sa minimalnom i maksimalnom vrednošću. Sada je smešno, ali to su bili dani… kada si imao mogućnosti samo da se krećeš gore-dole i da naganjaš nekolicinu piksela po ekranu.
Mislim da je negde uvek postojao izvorni interes da se bavim nekim zanimanjem unutar industrije kao profesijom, ali je sve inicijalno počelo kad sam počeo čačkati oko prepravljanja postojećih, pa onda razvoja nekih ranih prototipova video igara, a sve to nastavno na prvi event (Reboot InfoGamer) iz čega sam kao volonter uplivao u užitim organizacije, a što bi mi po prvi put omogućilo nekakav ozbiljnije plaćeni angažman. Kako sam taj posao počeo da radim, sve ostale mogućnosti su se počele polagano razotkrivati, kako to i inače biva, a sve ostalo u nastavku do danas je stvar legende.”
“Volim da kažem da mi je produkcija, odnosno razvoj video igara na prvom mestu, jer me uvek nešto kreativno svrbi i moram to da ispoljavam na način na koji najbolje to znam, ali s obzirom na količinu posla oko event managementa i frekventivnosti istih, verujem da nekako ovaj organizacijski deo deli mesto s produkcijom. No kao što naglasih u startu, naprosto ne umem da se bavim samo jednim poslom, pa bih onda rekao da zapravo sve zavisi od projekta na kojem se nađem bilo da je to produkcija, event menadžment, edukacija ili žurnalizam.”
Dragoceno Vibe factory timu je Leovo poznavanje gejming zajednice kako u Republici Hrvatskoj, tako i globalno, ali i viđenje puta razvoja i generalne perspective industrije.
“Moja perspektiva na zajednicu, odnosno industriju u Republici Hrvatskoj, kao i na globalnu, je u načelu identična. Globalna industrija video igara je jedna od najmlađih industrija generalno, šta bi značilo da je industrija, a i zajednica u RH tim šablonom još mlađa. Ja nisam osoba koja će imati striktno definisane poglede i stavove o našoj industriji i zajednici, jer se ista zna izmeniti i okrenuti naglavačke abnormalnom brzinom, unutar impresivno kratkog vremenskog perioda, tako da se u načelu vodim onim pravilom “tko uspe da se najbrže prilagodi promenama, će i da preživi i da prosperira”. Ono što je evidentno iz bilo koje perspektive, je da nam maestralno mnogo fali profesionalnog kadra, gotovo u svim segmentima industrije, naročito iz tehničkog i onog organizacijsko/administrativnog aspekta, no to je posledica mladosti industrije, a što se postepeno i dovodi u red raznim formalnim i neformalnim edukacijskim projektima. Generalno gledam na industriju kao industriju s neograničenim potencijalom ukoliko se kroz nju pametno i praktično kroči.
Kao što ne volim da imam čvrste stavove i poglede, zbog fleksibilnosti i raznovrsnosti same industrije, ne volim ništa ni da predviđam. Postoje nekakve indikacije koje su i sad trenutno u fokusu, a koje bi možda ostvarile nekakav “boom” na tržištu, a to je AR/XR/VR gaming, NFT gaming (šta god to značilo - osobno se zgražavam od pomisli da je ovo “the thing”, al ajd ). Svakako neizostavan segment je mobilni gaming, koji i dalje prednjači u prihodima u odnosu na ostale sisteme za igranje, no to je svakako rezultat, odnosno zakon brojeva koji se množi s faktorom dostupnosti i rasprostranjenosti mobilnih aparata. Ono što bih rekao da je konstanta, je da se segment core gaming neće nužno mnogo izmeniti, izuzev prilagođavanja na cross-platform igranje, što mi je osobno mnogo drago jer otvara nove mogućnosti razvoja i single-player i multiplayer igara.”
Veoma inspirativna, ali posebno osetljiva je INDIE zajednica. I baš zbog kompleksnosti koju podrazumeva, Leu naročito draga.
“Indie developer su osobno meni najomiljenija vrsta developera u industriji, zbog svoje sposobnosti da sa svojim projektima/igrama isplivaju na površinu među kojima su najskuplji AAA naslovi, oslanjajući se na kreativnost, inovativnost i poruku koju šalju preko medija unutar igara, a koje proizvode u ekstra malim timovima i s maestralno oskudnim budžetima, ponekad i kao solo developeri. Često volim naglasiti da su indie developeri poslednja vrsta onih izvornih game developera te da su oni, takoreći, stup kreativnosti na kojoj čitava industrija video igara prosperira. Rad s njima iz bilo koje perspektive zna biti izuzetno interesantan ali i izazovan, zbog svih prepreka koje moraju zaobići kako bi njihovi projekti došli u ruke igrača. Neki od meni trenutno omiljenih naslova došli su upravo od ruku indie developera s kojima i osobno drugujem, i s kojima sarađujem, tako da je generalno iskustvo uvek pozitivno. Dokle god je industrije, indie kategorija igara će uvek postojati, jer su izvorno indie developeri individue i studiji koji pomeraju granice kreativnosti i načina igranja.”
Posebno smo se našli u opservaciji teme koja se tiče informisanja javnosti o dobrim stranama gejminga.
“Pored onih već dokazanih i znanstveno potvrđenih benefita poput poboljšavanja koordinacije i kognitivnih sposobnosti individue, verujem da je još jedan jako bitan aspekt benefita a to je mentalno zdravlje individue koja igra igre. Realno, ovaj aspekt bi trebao biti mnogo više zastupljeniji u medijima, ali verujem da će kroz kratak period to i ostvariti, jer se mentalno zdravlje pojedinca u poslednje vreme često spominje i van segmenta gaminga.”
A zatim i pitanja da li je eSport – sport.
“Apsolutno. Ukoliko zahteva disciplinu, trening (i fizičku, i psihičku pripremu), a pritom ima strogo definisana pravila i regulative takmičenja i organizacija koje ih provode, bilo bi krajnje neozbiljno ne smatrati ga sportom. Pred nama je uvođenje Esporta kao olimpijske discipline, ok, realno više zbog svoje popularnosti i potencijala tzv. marketability-a, no to ne umanjuje vrednost veštine i truda koji se ulaže kako bi se igrači doveli u sam vrh i takmičili među najboljima.”
Konačno, jasno je zašto je Leo član Vibe factory tima, ali je jasno i zašto je Vibe Factory izazov Leu.
“Vibe Factory je potpuno novi brand u regionalnoj industriji video igara s neograničenim potencijalom rasta. S obzirom na geografsku lokaciju, period u kojem se treba desiti i generalno popularnosti gaming kulture, reći bilo šta manje od izvrsnog bilo bi krajnje bezobrazno od mene. Će da Vajbujemo svi skupa, onako pravo!”
