Tetris je kriv za sve!

Tridesetpetogodišnji dečak u telu tridesetpetogodišnjeg čoveka koji se i dalje raduje kad veže 36 sati neprekidnog programiranja, pa se „resetuje“ partijom The Witcher-a, ili Hitman-a, jednako kao nekad oduševljen svakom novom konzolom i ne može da dočeka 21.oktobar i početak Vibe factory festivala.

KO? Boban Blagojević

ŠTA? Inženjer elektrotehnike

GDE? „Thorium Games“ Novi Sad

Kada je nekome prvo sećanje iz detinjstva vezano za gejming, onda ne čudi, mnogo, što se fabula dalje razvija u pravcu rasta i razvoja kreatora nekih novih igrica.

„Imao sam 5, 6 godina možda i igrao tetris na Commodore 64 toliko da sam dobio i prvu kaznu od roditelja. To mi je bilo strašno. Srećom, našli smo kompromis, pa sam ubrzo mogao da nastavim sa Terminatorom. Kasnije je došla SEGA. Ali, sve u svemu i najranije detinjstvo vezujem za igrice, tada bez ideje da će mi to biti poziv u životu.“

Kao student elektornike honorarno je programirao za druge i otkrio ne samo svoju pravu ljubav, već i veštine.

„Tada nije bilo dostupnih informacija kao sada. Retke knjige, nepotpune teme, malobrojni koji znaju i umeju i hoće da prenesu. Zvučim kao starac Fočo od stotinu ljeta, ali stvarno, ozbiljan trud i rad si morao da uložiš, a pomak jedva vidljiv. Ja sam počeo uživajući u ludački brzom napretku tehnologija, svestan da moram da budem „budan“ neprekidno. Razvoj tehnologija vodio je i moj lični i profesionalni napredak. Bilo je situacija kad ti sve lađe potonu, ne vidiš rešenje i ne znaš gde više da ga tražiš, pa te taj izazov „vozi“ do rešenja. Neprocenjiv osećaj. Gledam klince danas, sve im je dostupno. Par puta kliknu i sva ili bar veći deo rešenja je tu. Samo ih novac pokreće. Što brže i što lakše doći do para. Misle da sve znaju i mogu. Nema hemije, leptirića u stomaku.“

Red, rad, disciplina

ZAŠTO? Izazov

KAKO? Strast

KOLIKO? Zauvek

Odrastaš, rasteš, razvijaš se, odgovaraš nametnutim ili ličnim izazovima i i dalje se raduješ, iskreno raduješ malim stvarima.

Iako bi ovo viđanje u najvećoj meri odgovaralo opisu Bobana iz Indie životne epizode, ono ga suštinski oslikava i danas kada je pozicioniran programer i „plemenski vođa“ okupljnih u „Thorium-u“.

„Thorium je pleme, porodica. Sve se dogovara, sve može, osim da se probiju rokovi. I važno mi je da svaka karika bude odgovorna i lično, ali da nosi i kolektivnu odgovornost. Zato svako mora da zna čitav proces – od momenta kad zamisliš igru i spremiš kroki priče, preko 2D i 3D modelovanja, artista, animatora, narativa, pa onda i samog programiranja. Konačno, kvalitet. Po kvalitetu „Thorium“ mora da odskoči. To je moja misija. Ponekad se pitam šta mi je sve ovo trebalo i kad me „napadne“ takva slabost, rešim je maratonskim setom programiranja, objasnim sebi da je mazohizam vrlina i idemo dalje. Volim da sam najbolji.“

Bobi je Vibe factory team osvojio potpunim odsustvom elementarnih komunikacijskih veština, nadomeštenih autentičnom spontanošću, a posebno dečiji iskrenom radošću dok priča o poslu – programiranju, blockchainu i hobiju – gejmingu. Istovremeno, njega je šarmirala naša naivna kočoperna rešenost da Vibe factory bude novi brend broj 1 Novog Sada. Trenutak kad su složili analogni sa digitalnima, a prelomna tačka, odlučujuća za stvaranje svojevrsnog pakta, bila ja demistifikacija gejminga kao enterainmenta i apostrofiranje primene u domenu edukacija.

Kao što Bobi reče, tehnologija se razvija, napreduje, usavršava do zastrašujućih razmera. Važno je staviti je u službu korisnog. A najkorisnije je staviti je u službu edukacije dece i omladine – sticanje novih znanja i usavršavanje postojećih. Pilot projekti ovog tipa pokazali su odlične rezultate u SAD-u i Skandinavskim zemljama. Dakle, nema šta da se čeka više ni kod nas. A možemo i kreativnije i kvalitetnije. Ko što reče neko, budućnost je stigla!